Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo

Našeg sagovornika ne iznenađuju poslednji podaci, jer on napominje da je proces „odumiranja“ ćirilice počeo još 1918.

- Bila je zajednička država, gde se u većini koristilo latinično pismo. Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata. Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu. Ona je potrebna za engleski, latinski, matematičke i hemijske formule. Još važnije, koristi se u radu na računaru i kucanju SMS poruka. Država bi morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, ali ona nije zainteresovana za to - smatra Klajn. Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti bi trebalo da budu pisani ćirilicom.

- Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo - naglašava Klajn.

Iako su oba pisma u zvaničnoj upotrebi, a školski udžbenici pisani ćirilicom, srednjoškolci se ipak opredeljuju za latinicu, što nam potvrđuje i profesorka srpskog jezika i književnosti Katarina Đurić Pešić.

- U školi je latinica u prednosti. Ne može se zabraniti učeniku da u svojoj svesci koristi jedno ili drugo pismo - oba su zvanična. Ćirilica je obavezna samo pri izradi pismenog zadatka iz srpskog, ili ako pojedini profesor insistira na ćirilici - a to su uglavnom „srbisti“. Moje mišljenje je da bi ćirilica trebalo da bude više zastupljena. Đaci su obrazovaniji ako znaju i jedno i drugo pismo - kaže Đurić Pešićeva. Ona dodaje da nije toliko zabrinjavajući problem zastupljenosti latinice u društvu koliko činjenica da se time niko ozbiljno ne bavi.

- Kada bude stajalo u zakonu da svaki javni tekst mora da bude napisan ćirilično (od književnih dela, preko časopisa, do natpisa na izlozima prodavnica i slično), vremenom će se i mladi vraćati ćirilici. Škola ne može da se izbori za ćirilicu ako je izvan nje latinica na svakom koraku. Udžbenici su ćirilični, osim stranih jezika. Ipak, đaci pišu kako su navikli u osnovnim školama - uglavnom latinicom - ističe naša sagovornica.

Pavle Đokić, vlasnik i direktor „Open soursa“, firme koja je sprovela pomenuto istraživanje, kaže za naš list da su istraživači i sami bili iznenađeni prevelikom upotrebom latinice, posebno u Beogradu.

- Ćirilicom se još jedino više piše u regionu istočne i južne Srbije. U svim ostalim regionima preovlađuje latinica. Posebno je izražena njena „prevlast“ u Beogradu. Ovde latinicom češće piše čak 61,6 odsto stanovništva. Koliko tehnološki napredak utiče na korišćenje jednog ili drugog pisma možemo primetiti ako posmatramo korisnike interneta. Čak 28,5 odsto njih koriste više latinicu od ćirilice, dok ispitanici koji nisu na internetu daju prednost ćirilici. Jednostavno, u savremenom svetu komunikacije bez latinice se ne može - ističe Đokić. Naš sagovornik kaže da su ispitanici na pitanje koje pismo više koriste uglavnom prvo odgovarali kontrapitanjem: „Mislite li na tastaturu?“, što potvrđuje da sa povećanjem informatičke pismenosti raste i upotreba latinice.

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije. U telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, uzrasta od 12 do 75 godina. Podjednaka upotreba oba pisma beleži se u seoskim sredinama, dok je ćirilica, za nijansu, zastupljenija u južnoj i istočnoj Srbiji.