Iako njihov glavni protivnik odlazi u političku prošlost, otporaši ne misle da im je tamo i samima mesto. Naprotiv

      Mesec i po ranije hapšeni su zbog bedža sa pesnicom, nazivani izdajnicima i poslednjim šljamom, a sada ih, pak, pozivaju i da narodu objasne zašto nema struje. Hapšenja i optužbi, međutim, više nema - a na tome je baš narasla slava "Otpora", jer zna se kako su ljudi bolećivi kada neko dira decu - čili i euforija zbog pada Slobodana Miloševića, i, pitanje je sada, šta će dalje biti s "Otporom". Hoće li i on u zasluženu penziju, ili se njihova misija u Srbiji ipak nastavlja?
       Nastavlja se, odlučno će za NIN aktivista "Otpora" Vukašin Petrović. "Nastavlja se, jer nam predstoji kampanja za republičke izbore koje ne vidimo kao zasebne, već kao treći čin izbora između normalnog života i definitivne propasti", govori. "Posao koji je započet 24. septembra i nastavljen uličnim protestima treba konačno završiti, overiti ga. 'Overi' - to i jeste radni naziv kampanje koju ćemo voditi."
       Otporašima će, tako, bivši režim i dalje biti glavni protivnik, a konačni cilj je da SPS, radikali, JUL i "stranka Zorana Lilića" (Srpska socijaldemokratska partija) dobiju što manje glasova, "pa i da ne uđu u parlament jer je u ovom trenutku to najpotrebnije Srbiji", smatra Vukašin.
       Na usputnu primedbu da bi, u tom slučaju, DOS praktično ostao bez opozicije, što nikako ne može da se smatra nečim što je "najpotrebnije Srbiji", naš sagovornik odgovara da nam takva opozicija i ne treba: "Da pogledamo kakva nam je opozicija potrebna: ne ona demokratskim snagama, koja želi da uvuče Srbiju u izolaciju, već jedna nova, konstruktivna opozicija, koja se neće hvatati za najmanju grešku, za probleme u procesu tranzicije za koje DOS nije odgovoran. Potrebna je opozicija koja će raditi, unapređivati društvo u Srbiji i terati vlast da radi bolje."
       Nažalost, priče o "opoziciji koja nije opozicija vlastima već sopstvenom narodu" - uz varijaciju "pitanje šta je opozicija je jako diskutabilno u ovoj zemlji" autora Gorana Matića - zvuče i te kako poznato pošto smo ih se naslušali onoliko, sa ponešto promenjenim ulogama, doduše. Pokazuju da se način doživljavanja demokratije i sistem pod kojim živimo ne mogu promeniti tek tako, odlaskom jednog čoveka ili grupe ljudi oko tog čoveka. Na ovakav komentar Vukašin Petrović iz "Otpora" odgovoriće: "Srbiji nije potrebna opozicija koja će se zalagati za 'albanizaciju'. Hajde da postanemo Evropa."
       Kako god, tek, po (uspešnom) okončanju republičkih izbora otporaši sebe vide u novoj misiji, upravo onoj promene sistema i načina mišljenja, "i mi ćemo postojati sve dok ne ostvarimo taj cilj. A tu će biti posla i za našu decu."
       Posle sastavljanja republičke skupštine, bilo u njoj opozicije kakva nam ne treba ili ne, "Otpor" vidi sebe opet u opoziciji, ali onoj koja nam je potrebna, konstruktivnoj dakle, "koja će kontrolisati vlast u smislu korupcije i manipulacija". "Kada se završi proces uspostavljanja novih vlasti, tada ćemo biti kritički nastrojeni prema DOS-u," obećava Petrović, uz jedno odsečno "ne": "Ne. 'Otpor' se nikada neće pretvoriti u političku stranku, uvek će biti ono što je bio i dosad, s tim što će se polje delovanja proširiti i na oblasti van politike - tamo gde je sistem. A pošto je on svuda, i mi ćemo biti svuda."
       Temelj prava koje sebi daju da budu sudije i kontrolori, otporaši pronalaze u broju registrovanih članova (kažu da ih ima 85 hiljada), ali i u tome što im narod veruje - njegovih 87 procenata, zapravo, kako su pokazale neke od anketa sprovedenih uoči septembarskih izbora. Hoće li ove cifre opasti u vremenu u kome neće biti hapšenja i prebijanja, videćemo - Vukašin Petrović još jednom kaže "ne" - ali ono što je izvesno, jeste da će buduća, normalna Srbija svakako biti bez pokreta koji je i nastao iz nenormalnih okolnosti. A sa time se i sami otporaši slažu.
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
      

Crnogorski "Otpor" U srpskom "Otporu" ne znaju ("Baš, baš ne znamo," kaže Vukašin Petrović) ko stoji iza "Otpora" koji se pojavio u Crnoj Gori saopštenjima u listu "Dan", bliskom Socijalističkoj narodnoj partiji i sloganom "Milo, dosta je bilo!" "Pokušali smo da dođemo do tih ljudi preko redakcije 'Dana', ali nisu hteli da nam pomognu. Rekli su nam samo 'oni su u ilegali", govori naš sagovornik, i napominje da ovdašnje otporaše zapravo "uopšte ne zanima ko su oni, jer ovde imamo previše posla da bismo se bavili i Crnom Gorom".        Inače, i saradnici NIN-a iz Crne Gore pokušali su da pronađu novi "Otpor", ali takođe bez uspeha.        "Naš je stav da pitanja važna za budućnost Crne Gore treba samostalno da reše građani Crne Gore", objašnjava Vukašin, uz opasku da je "takav vid postupanja (misli se na slogan 'Milo, dosta je bilo!') kontraproduktivan u ovom trenutku". "Mi možemo da volimo ili ne volimo Mila, ali on i njegova partija su na vlasti u Crnoj Gori, i jedini relevantan partner za rešavanje trenutne krize između Srbije i Crne Gore."        Ono što srpski otporaši "stvarno zameraju" svojim crnogorskim imenjacima jeste upravo krađa imena i simbola, koji su, inače, zaštićeni u Zavodu za zaštitu autorskih prava. "Ako nastave sa korišćenjem naših simbola i ugleda koji smo stekli, tužićemo ih", pripretio je Petrović.               N. V.