Heuristika
 | Ovaj članak ili neki od njegovih odlomaka nije dovoljno potkrijepljen izvorima (literatura, veb-sajtovi ili drugi izvori). |
 | Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija. |
Heuristika je nauka o mogućnostima naučnog istraživanja, i odgovara na pitanja; šta se može naučno istražiti? šta se ne može? šta je aksiom? (grčki: "Εὑρίσκω", "naći" ili "otkriti")
Heuristika obuhvata metode i tehnike rješavanja problema, učenja i otkrivanja koji su bazirani na iskustvu. Heurističke metode se koriste da ubrzaju proces pronalaženja dovoljno dobrog rješenja u situacijama kada sprovođenje detaljnog istraživanja nije praktično. Primjeri toga obuhvataju korištenje raznih uopštenih pravila, informisanog nagađanja, intuicije i zdravog razuma.
Preciznije se heuristika može definisati kao korištenje lahko dostupnih informacija, čija primjena nije strogo određena, za kontrolu rješavanja problema od strane ljudi i mašina.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Russell, Stuart J.; Norvig, Peter (2003), Artificial Intelligence: A Modern Approach (2nd ed.), Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall, ISBN 0-13-790395-2, http://aima.cs.berkeley.edu/
- Pearl, Judea (1983). Heuristics: Intelligent Search Strategies for Computer Problem Solving. New York, Addison-Wesley, p. vii. ISBN 978-0-201-05594-8
- How To Solve It: Modern Heuristics, Zbigniew Michalewicz and David B. Fogel, Springer Verlag, 2000. ISBN 3-540-66061-5
- Pólya, George (1945). How to Solve It. Princeton University Press. ISBN 0-691-08097-6.