Gasni sprej i elektrošoker građani će za nešto manje od godinu dana moći da poseduju legalno, a da to ne prijave policiji. Popularni biber-sprej moći će da nose svi stariji od 16 godina, dok je elektrošoker ili tejzer „rezervisan” samo za punoletne. Ipak, na ovu dodatnu opremu u torbi građani će morati da sačekaju do marta sledeće godine, kada počne da se primenjuje novi zakon o oružju i municiji.

Ovim zakonom, kako za „Politiku” objašnjava Zorica Lončar-Kasalica, načelnica Uprave za upravne poslove MUP-a Srbije, uvedena je i kategorija „onesposobljenog oružja”. Na ovaj način, kako ocenjuje Lončar-Kasalica, građanima je omogućeno da određene komade oružja čuvaju kao suvenir.

Naša sagovornica podseća da je zakonska legalizacija oružja u toku i da će trajati do 4. juna. Prema podacima MUP-a, u prva dva meseca, zaključno sa 4. majem ove godine, iz ilegalnih u legalne tokove prešao je 2.251 komad oružja. Predato je 584 komada oružja, od čega 72 automatske puške, 11 automatskih pištolja („škorpiona”), četiri ručna bacača (neispaljene „zolje”), 280 bombi, 37 eksplozivnih sredstava. Predat je i 52.831 komad municije.

Policijskim upravama podneto je 1.350 zahteva za registraciju, od čega najviše za lovačke karabine i lovačke puške. Ukupno je registrovano 550 komada oružja.

Odziv građana legalizaciji, prema oceni Lončar-Kasalice, zadovoljavajući je.

„Posebno je značajan podatak o količini predate municije, bombi i eksplozivnih sredstava. Reč je većoj količini municije i oružja nego što je ukupno predato tokom celog postupka legalizacije 2007. godine. Tada je prikupljeno 11.566 komada municije i 207 bombi i eksplozivnih sredstava”, tvrdi Lončar-Kasalica.

Duško Ilić, iz Nacionalne asocijacije za oružje (NAOS), kaže za „Politiku” da je očekivao da će građani predati bar deset puta više komada oružja, nego što je to slučaj do sada. Smatra da postoji tamna brojka kad je reč o oružju u nelegalnom posedu građana, ali se ne slaže s pojedinim procenama da je to milion ili više komada, već da ih pre ima oko 400.000 do 500.000.

„Mislim da je broj predatog oružja mali, očekivao sam između 15.000 i 20.000 komada. Na to verovatno utiče nepoverenje i standard građana. Godišnji porez na registrovano oružje od 3.280 dinara neprimereno je visok. Za registraciju ’tetejca’, pored takse i obuke, što sve ukupno košta oko 10.000 dinara, onome ko još plaća državi svake godine porez od oko 30 evra, veliki je izdatak. Dobro je što su tokom legalizacije vraćene bombe i eksplozivna sredstva, a pretpostavljam da će u ovih poslednjih mesec dana odziv biti veći”, smatra Ilić.

Od marta će, kako napominje Lončar-Kasalica, biti značajno pooštreni uslovi za posedovanje oružja.

„Osim trenutno postojećih, uvedena su i dva nova uslova. To su zdravstvena sposobnost (obavezno dostavljanje zdravstvenog uverenja u kojem se konstatuje da je reč o psihofizički zdravoj osobi koja može da drži i nosi oružje) i opravdan razlog, što podrazumeva da će građani morati da se izjasne o razlozima podnošenja zahteva za nabavku, držanje i nošenje oružja”, kaže Lončar-Kasalica.

Zakonom je definisano da će uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja izdavati zdravstvena ustanova koja dobije rešenje Ministarstva zdravlja. Kome bude odobreno nabavljanje oružja iz kategorije B, odnosno izdat oružni list, moraće policiji na svakih pet godina da, po isteku važenja lekarskog uverenja, dostavi novo, koje nije starije od mesec dana. MUP će morati da o izdavanju oružnog lista obavesti izabranog lekara.

S druge strane, izabrani lekar koji sazna da je kod pacijenta koji drži i nosi oružje došlo do promene zdravstvenog stanja koje utiče na zdravstvenu sposobnost za držanje i nošenje oružja, moraće da o tome obavesti MUP. Oni koji oružni list već imaju, po važećem zakonu imaju rok od tri godine da podnesu novi zahtev, uz zdravstveno uverenje.

Duško Ilić kaže da bi Ministarstvo zdravlja u narednom periodu trebalo da izradi pravilnik u kojem će biti precizirano kako će izgledati ovaj lekarski pregled, odnosno koje će uslove pacijenti koji žele da nabave, drže i nose oružje morati da ispunjavaju. Smatra da će se pregled razlikovati od onog koji je predviđen kao uslov za dobijanje vozačke dozvole.

Takođe, neophodno je, smatra Ilić, preciznije definisati i odredbu da vlasnik oružja mora da ima prostor za bezbedno držanje oružja.

„To delom postoji u trenutno važećem zakonu, po kojem je ostavljeno vlasniku da obezbedi oružje. Međutim, po novom zakonu policajac će dolaziti u stan i kuću vlasnika oružja da vidi kako se i gde ono drži, odnosno da li uslovi odgovaraju zakonskim propisima. Naročito će strogo biti kontrolisane firme i kolekcionari”, napominje Ilić.

--------------------------------------------------------------------

Koje sve oružje može da se legalizuje i kako

Tokom zakonske legalizacije moguće je legalizovati oružje za ličnu bezbednost (pištolji, revolveri), lovačko oružje (lovačke puške i karabini) i sportsko oružje (malokalibarski pištolji i revolveri, malokalibarske puške i vazdušno oružje). Za registraciju oružja potrebna je lična karta, uverenje suda da se ne vodi krivični postupak, dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi u zavisnosti od vrste oružja i uverenje o obučenosti u rukovanju vatrenim oružjem. Uverenje o obučenosti u rukovanju vatrenim oružjem nije potrebno priložiti ukoliko vlasnik oružja već poseduje istu vrstu oružja.

--------------------------------------------------------------------

Po novom zakonu i kolekcionarska dozvola

„Kolekcionarska dozvola će se izdavati osobi koja ima najmanje pet komada registrovanog oružja iz kategorije B, kao i prostorno-tehničke uslove za bezbedno čuvanje oružja. Onaj ko bude imao kolekcionarsku dozvolu moći će da nabavlja više komada oružja i na osnovu nje moći će da drži municiju u svim kalibrima. Kolekcionari će oružje moći da nabavljaju bez odobrenja MUP-a, uz obavezu da po nabavci podnesu zahtev za registraciju”, navodi Zorica Lončar-Kasalica.